Šta posle nas? - predlog za razmišljanje


Projekat  „Šta posle nas“
Pokretačka kampanja Naše kuće
Cilj kampanje:  Okupljanje roditelja osoba sa invaliditetom sa ciljem osnivanja Fondacije i Zadužbine koje bi obezbedile sigurnu budućnost, kvalitetan,  svrsishodan i aktivan život naše dece u sredini u kojoj su odrastali, poštujući njihova prava i želje.

Roditelji dece i odraslih osoba sa invaliditetom su veoma zabrinuti za budućnost svoje dece jer država u ponudi ima samo domove. A s obzirom na predstojeću transformaciju ovih ustanova koje moraju da zadovolje evropske standarde, zvanično je stavljen moratorijum na ulazak novih korisnika. Stanovanje uz podršku kao ni druge usluge na lokalnom nivou nisu razvijene a zakonom su predviđene. Lokalne samouprave nemaju sredstava za razvijanje ovih usluga i nemaju ni motiva. Za veliki broj roditelja vreme nije saveznik a državni sistemi su jako spori i transformacije traju dugo sa zastojima i vraćanjem stvari na sam početak.

Veliki problem koji prati roditelje je oduzeta poslovna sposobnost koja dovodi do nejasnoća oko vlasništva nad imovinom i raspolaganjem imovine kada roditelji nisu živi, a takođe i sa pravom prenošenja starateljstva u tom slučaju. Deca nasleđuju penzije od oba roditelja u određenim iznosima, nasleđuju i imovinu, ali ne i pravo da raspolažu njome. Sada država, odnosno Centri za socijalni rad postaju zakonski staratelji i upravljaju ovom imovinom.

Kada postoji bliža rodbina koja želi da se stara o osobama sa invaliditetom ona takođe podleže kontroli od strane zaposlenih u Centrima za socijalni rad. Ova kontrola je usmerena ka imovini a nema kontinuiranog praćenja uslova u kojima žive osobe sa invaliditetom niti određenih standarda koji se moraju ispoštovati. Na žalost, standardi se ne poštuju ni u ustanovama za trajni smeštaj.

Veliki broj nevladinih organizacija koje se brinu o osobama sa invaliditetom finansiraju se preko projekata, što znači da nema kontinuiteta niti dovoljnih sredstava za savremene programe, a nema ni velikih projekata koji bi doveli do razvoja kvalitetnih usluga u lokalnoj zajednici, tako da se ne može ni očekivati da je kvalitet života osoba sa invaliditetom na zadovoljavajućem nivou.

Saradnja sa Centrima za socijalni rad uglavnom je nezadovoljavajuća, njihova savetodavna uloga je veoma loša sa nepotpunim ili često pogrešnim informacijama koje zbunjuju ili direktno štete kako osobama sa invaliditetom tako i njihovim porodicama. Socijalna davanja su neujednačcena i proizvoljna te u svakom slučaju nedovoljna za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Zaključak je da smo vrlo uplašeni za budućnost svoje dece a da nema ni nagoveštaja sistemskim rešenjima. Iz tog razloga Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“, planira da pokrene kampanju i okupi sve zainteresovane roditelje oko ideje „Šta posle nas“. Ako se dobro organizujemo i dođemo do pravih informacija, možemo aktivno da učestvujemo u projektovanju sigurne budućnosti i kvalitetnog života za našu decu. U tom slučaju možemo da pokažemo našu odgovornost, hrabrost i istrajnost te ponudimo kvalitetno rešenje koje će garantovati racionalno raspolaganje imovinom naše dece i koje će im obezbediti najviši mogući životni standard nezavisno od volje i mogućnosti sistema. Pritom ovaj model bi najmanje koštao državu, i trebalo bi da bude prihvatljiv kao jedno od mogućih rešenja koje naša država podržava.

Udruženje Naša kuća se bavi socijalnim preduzetništvom i u našim razvojnim planovima stoji da će zarada našeg socijalnog preduzeća biti direktno upotrebljena za osnivanje i funkcionisanje Fondacije, a da će Zadužbina obezbediti kuće i stanove za stanovanje uz podršku. Angažovanje pružalaca usluga, monitoring i supervizija kvaliteta rada, briga za zadovoljenjem svih potreba naše dece finansiralo bi se iz sredstava Fondacije i od efikasnog rukovođenja imovinom Zadužbine. Naravno, primanja koja naša deca imaju unose se u Fondaciju koja takođe brine o standardima usluga i poštovanju prava osoba sa invaliditetom i poštovanju zakona. Fondacija može da učestvuje na konkursima za grantove kako bi se zaposleni usavršavali i zadovoljavali evropske standarde u pružanju podrške. Kontrolu nad radom Fondacije i Zadužbine imali bi roditelji, srodnici osoba sa invaliditetom, javne ličnosti sa integritetom, profesionalci i stalno zaposleni.

Ovo je naš predlog, ali možda ima i boljih te bi zato trebalo da se organizujemo, međusobno upoznamo, iskoristimo sve lične resurse i resurse naše zajednice, uključimo dobronamerne ljude i organizacije i formiramo pokret roditelja koji će biti respektabilan. Do rešenja moramo doći jer ne postoji alternativa koja nudi kvalitetan život, sigurnu budućnost i zadovoljstvo roditelja da mogu lično da učestvuju realizaciji ideje te da mogu kontrolisati proces.

Pitanja koja se ovim otvaraju su sledeća:
Ko i kako osniva Fondaciju i Zadužbinu?
Ko i kako kontroliše njihov rad?
Kako uključiti nekretnine i ostalu imovinu te kako kontrolisati upravljanje tom imovinom?
Kako zaštititi decu i roditelje?
Kako doći do finansija i zatvoriti krug finansiranja?
Kako postaviti sistem koji će biti nezavisan od volje pojedinca?
Kako obezbediti i garantovati kvalitet usluga?
Kako predstaviti roditeljima i zajednici ovu ideju?
Kako mobilisati što veći broj roditelja, stručnjaka, javnih ličnosti, medija i kako pokrenuti javne politike da nas podrže?
Kako promeniti neophodne zakone? Kako doprineti adekvatnoj primeni zakona?

Anica Spasov

Коментари

Популарни постови са овог блога

O rezultatima i poukama projekta "Savetnik/ca za zapošljavanje uz podršku"

Naša kuća CV udruženja